”Otišla sam iz Irana pre revolucije, ali pripadam generaciji koja je iznela Islamsku revoluciju i zbog toga, pošto sam došla u SAD, jedanaest godina nisam mogla da se vratim. Rad pod nazivom Women of Allah (Žene Alaha) je serija fotografija, uglavnom autoportreta, koje sam snimila posle svoje prve posete Iranu nakon Iranske revolucije. Tada nisam bila umetnica. Zapravo, u školi sam bila loša umetnica. Jedva sam diplomirala. Nisam bila fotografkinja, bila sam propala umetnica, odnosno propala studentkinja koja živi u Njujorku, a ono što me je stvarno vratilo stvaranju umetnosti bio je povratak u Iran, i razumevanje toga kako je fanatizam koji je stigao u Islamsku Republiku Iran potpuno izmenio iransku kulturu, od početka do kraja. Za vreme Šaha (Mohamed Reza Pahlavi) živela sam tamo i tada sam počela stvarno da istražujem, da intervjuišem ljude i sastajem se s prijateljima koje dugo nisam videla, godinama, prijateljima koji su bili uključeni u revoluciju.” -intervju sa Majom Kolarić, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, 2023.

Mislim da je moć lepote derivativ kritike, to jest, moć lepote je da sugeriše da nešto nedostaje u prošlosti ili sadašnjosti, što čini da lepota kao da još uvek nije, nije tu, ili nije zagarantovana, i da nešto mora biti učinjeno kako bi se prizvalo ili obezbedilo njeno prisustvo; moć lepote je da takođe sugeriše
da trenutni uslovi nisu dovoljni, niti pogodni da to postignu. Budući da se moć lepote često formira u odnosu na pretnje imidžu sveta koji želi da održi ili stvori, a koji bi zauzvrat održao ili stvorio lepotu, njena moć je da nasluti oblik socijalnosti kroz koju pozivamo jedni druge da se (zajedno) brinemo o onome do čega nam je stalo. U tom smislu, estetska propozicija je takođe politička propozicija. Moć lepote je da formira sud o svetu kakav jeste i kakav bi trebalo da bude, i kolektivnost, škole, rulje ili
čak rasne podela se formiraju oko onih koji dele, ili ne dele, njene užitke. Na ovaj način, moć lepote daje težinu nečemu poput takmičenja za Mis opkoljenog Sarajeva 1993. godine kroz spektar smrti koji preti životu lepote, i na taj način poziva na kolektivnost koja bi mogla biti pokrenuta da je spasi. Moć
lepote stoga dijagnostikuje ili organizuje mere prema kojima vrednujemo život i raspoređuje te sile – ili ih razrađuje – koje obogaćuju neke živote, a druge eliminišu. - iz razgovora sa Jasminom Tumbas, SELFI 3. broj, 2024.

Politički i društveni kontekst apsolutno uvijek informira moj rad; rad ne nastaje u vakuumu
već u specifičnom okruženju i pod određenim uvjetima. Procesi stvaranja, izlaganja i susreta
s radovima upleteni su u složene skupove dinamika. Umjetnost odražava svoj kontekst i
materijalne uvjete svog nastajanja, ali može učiniti i više od toga; može utjecati i oblikovati
društveni imaginarij. Trudim se raditi sa sviješću o kontekstu tako da odluke koje donosim u radu uzimaju u obzir različite osebujnosti mjesta na kojem će se djelo susresti sa svojom publikom: arhitekturu lokacije, njezina prostorna svojstva, povijesni i društveni kontekst, prethodne upotrebe i stanja, kao i društveno-političke i materijalne uvjete koji djeluju u njemu i oko njega. Bitan dio moje prakse jeste razmišljanje o načinima na koje bi neki moj rad mogao pokrenuti pitanja u određenom kontekstu, o propozicijama koje rad stvara i načinima na koje su te propozicije postavljene u odnosu na gledatelja. Često, ono što želim staviti u prostor jesu pitanja, napetosti i kontradikcije s kojima se publika mora suočiti. - u razgovoru sa Miom David, SELFI 3. broj, 2024.

Ja na slikama radim dugo i one za mene i posmatrača imaju drugačije pojavnosti, dok neko vidi nešto, uslovno rečeno, završeno, za mene su platna proces koji se ne završava; dok ti vidiš nešto nežno ja mogu da mislim nešto divlje, poenta je u kontekstu. U toj dihotomiji i nastane kritika rada. U svakom
slučaju, znam da budem veoma samokritična, ali mislim da i dalje moram da poradim na analizi rada. Zbog toga često razgovaram sa svojim kolegama o radu, i to mi pomaže da
najbliže dođem do rešenja. - iz intervjua sa Anom Simonom Zelenović, SELFI broj 1, 2022.